O usluzi

O usluzi

“Sva dešavanja u društvu snažno utiču i konvergiraju u okviru pojedinca. Pored najvažnijih nabrojanih, tu su još i mnoga iskustva stečena kroz lični razvojni životni ciklus, nataložena, ali moćna iskustva prethodnih generacija, lične strategije u prevladavanju životnih kriza i stresova. Mogli bismo još da ređamo, ali mislimo da je i ovo dovoljno. Zamislimo sada stručnjaka, glavnog junaka ove price sa čime sve ulazi u situaciju neophodnog pružanja pomoći jednako opterećenom emocijama i povredama bespomoćnom i nezaštićenom biću kao što je dete bez roditeljskog staranja. Ko može da pomogne ovom pomagaču, da uprkos svojih bolnih iskustava, osujećenja ili nerealnih predstava bude kompetentan u svojoj profesionalno-ljudskoj ulozi?” Gordana Vulević, Piručnik “Pomoć pomagačima”,  Save the Children UK , 2002.

 

O usluzi 

Rad profesionalaca u socijalnoj zaštiti, ljudski rečeno, nije lak. Profesionalci su sa jedne strane izloženi pritiscima od strane institucija kojima pripadaju, a s druge strane različitim emocionalnim, najčešće bolnim i traumatičnim iskustvima svojih klijenata. Ovakva iskustva često dovode do indirektne traumatizacije profesionalaca i različitih reakcija kao što su osećanje iscpljenosti i zasićenosti poslom, osećanje bespomoćnosti i slično. Istraživanja ukazuju da je za prevenciju ovakvih stanja profesionalaca važna podrška u vidu interne i/ili eksterne supervizije, individualne ili grupne supervizije, različitih oblika iskustvenih grupa, gde postoji prostor za refleksiju i razmenu iskustva.

Pod terminom “pomoć pomagačima” podrazumevamo uslugu za psihosocijalnu podršku profesionalaca pomagača. Cilj je prevencija sindroma izgaranja i vikarijanske traume. Osnovni metod rada je iskustvena grupa, koja je mesto za refleksija rada sa klijentima i prostor za razmenu i međusobnu podršku.

Aktuelno, primenjujemo uslugu kao vrstu podrške profesionalcima u cilju da: 1) prepoznaju i razumeju sopstvenu reakciju, 2) spoznaju i primene alatke za prevenciju vikarijanske (sekundarne) traume i sindroma izgaranja, 3) da zajedno obezbedimo nabolji interes krajnjih klijenata sa kojima profesionalci rade. Uslugu je važno prilagoditi potrebama konketnih profesionalaca za koje se usluga primenjuje (npr. profesionalci u ratom pogođenim područjima, tokom prirodnih katastrofa, profesionalci koji rade sa decom žrtvama nasilja u porodici, profesionalci u radu sa decom žrtvama sekrualnog zlostavljanja i sl.).

Ideja o osmišljavanju usluge Pomoć pomagačima potekla je od bivših volontera programa “Stariji brat ,starija sestra” (1998-2005). Prepoznajući značaj prevencije vikarijanske traumatizacije i sindroma izgaranja i imajući gore opisano iskustvo, članovi udruženja SOCIATIVA su u saradnji sa udruženjem DAJ MI RUKU, počeli da razvijaju uslugu “Pomoć pomagačima”.