Strategije samopomoći

Strategije samopomoći

Svakodnevni posao pomagača zahteva koncentraciju na drugoga, strpljenje pri slušanju i kapacitet da se izdrže siuacije u kojima dominira pored lepih i pozitivnih osećanja, pojavljuju se i bespomoćnost, ponekad strah, stid, očaj ili duboka tuga. Budući da su situacije na poslu pomagača svakodnevno vrlo zahtevne, važno je prepoznati trenutak kad svakodnevno opterećenje poslom pređe individualnu „uobičajenu“ granicu podnošljivosti stresa.

Pored smernica za samoprocenu, u ovom tekstu ćemo pokušati da damo opise određenih tehnika za samopomoć, koje smo izdvojili i sa kojima imamo pozitivno iskustvo.

Tehnike relaksacije, koje se koriste u kontekstu brige o sebi, prevencije sindroma izgaranja, osećanja zamora i vikarijske traumatizacije, su: progresivna mišićna relaksacija, autogeni trening, meditacija, joga, fizičke vežbe i sl. Da podsetimo da u osnovne strategije samopomoći ulazi i kvalitetna ishrana, briga o fizičkom zdravlju uopšte, dobar san, kvalitetni i podržavajući socijalni kontakti sa nama bliskim osobama, odmor itd.

Kada govorimo o relaksaciji, ona može da bude aktivna i pasivna. Primeri pasivne relaksacije su šetnje, čitanje i slušanje muzike.

Aktivna relaksacije se odnosi na tehnike opuštanja koje sistemski i ciljano dovode ceo organizam u stanje smirenja. Zbog svoje jednostavnosti primene i medicinski dokaza da pomaže, aktivna relaksacija je jedna od najefikasnijih tehnika za uklanjanje anksioznosti, napetosti, panike, upravljanje stresom. Usvajanjem tehnika relaksacije stičemo sposobnost opuštanja u svakoj situaciji, bez obzira na opasnost ili težinu koju ta situacija nosi. Mogu se koristiti i kao vrsta “prve pomoći” u situacijama koje trenutno donose povišenu napetosti (ankioznost, fobija, panike, upravljanje stresom). Takođe, mišićna napetost je često znak unutrašnje napetosti i razrešenje i opuštanje mišića može da ima uticaj i ima i na unutrašnje opuštanje.

Aktivna relaksacija uključuje brojne fiziološke promene kao što su:

  1. Smanjenje srčanog pulsa
  2. Usporavanje ritma disanja
  3. Smanjenje krvnog pritiska
  4. Smanjenje tenzije skeletnih mišića
  5. Usporavanje metabolizma i smanjenje potrošnje kiseonika
  6. Smanjenje analitičkog mišljenja
  7. Povećanje aktivnosti alfa moždanih talasa

U ovoj rubrici ćemo opisati dve tehnike:

  1. Abdominalno disanje (disanje iz stomaka): http://www.sociativa.org.rs/disanje-dijafragmom
  2. Progresivna mišićna relaksacija: http://www.sociativa.org.rs/progresivna-misicna-relaksacija-pmr