Sva dešavanja u društvu snažno utiču i konvergiraju u okviru pojedinca. Pored najvažnijih nabrojanih, tu su još i mnoga iskustva stečena kroz lični razvojni životni ciklus, nataložena, ali moćna iskustva prethodnih generacija, lične strategije u prevladavanju životnih kriza i stresova. Mogli bismo još da ređamo, ali mislimo da je i ovo dovoljno. Zamislimo sada stručnjaka, glavnog junaka ove priče sa čime sve ulazi u situaciju neophodnog pružanja pomoći jednako opterećenom emocijama i povredama bespomoćnom i nezaštićenom biću kao što je dete bez roditeljskog staranja. Ko može da pomogne ovom pomagaču, da uprkos svojih bolnih iskustava, osujećenja ili nerealnih predstava bude kompetentan u svojoj profesionalno-ljudskoj ulozi?
Gordana Vulević, Piručnik “Pomoć pomagačima”, Save the Children UK, 2002.
Kako je usluga nastala?
Rad profesionalaca u socijalnoj zaštiti, ljudski rečeno, nije lak. Profesionalci su sa jedne strane izloženi pritiscima od strane institucija kojima pripadaju, a s druge strane različitim emocionalnim, najčešće bolnim i traumatičnim iskustvima svojih klijenata. Ovakva iskustva često dovode do indirektne traumatizacije profesionalaca i različitih reakcija kao što su osećanje iscpljenosti i zasićenosti poslom, osećanje bespomoćnosti, sindrom izgaranja i slično. Istraživanja ukazuju da je za prevenciju ovakvih stanja profesionalaca važna podrška u vidu interne i/ili eksterne supervizije, individualne ili grupne supervizije, različitih oblika iskustvenih grupa, gde postoji prostor za refleksiju, razmenu iskustva i učenja novih strategija prevazilaženja.
Prepoznajući značaj grupa podrške i drugih vidova iskustvenih grupa u preveniranju različitih profesionalnih rizika po mentalno zdravlje pomagača, udruženja SOCIATIVA je u saradnji sa udruženjem DAJ MI RUKU počelo da razvija uslugu “Pomoć pomagačima” za svoje volontere/ke, studente/kinje humanističkih nauka. Ideja za ovu uslugu je potekla od bivših volonterki projekta “Stariji brat, starija sestra” (1998-2005, Save the Children) na samom početku novog ciklusa projekta “Stariji brat, starija sestra” 2011. godine, sada u okviru udruženja DAJ MI RUKU. Tekst o psihodramskim grupama sa volonterima na projektu “Stariji brat, starija sestra” možete pročitati ovde.
Kome su namenjene grupe podrške?
Grupni susreti su namenjeni pomagačima profesionalcima i volonterima iz oblasti socijalnog rada različitih profila, kojima je potrebna psiho-socijalna podrška: socijalni radnici i socijalne radnice, psiholozi i psihološkinje, pedagozi i pedagoškinje, učitelji i učiteljice itd. iz sistema socijalne zaštite i drugih sistema, u kojima su profesionalci angažovani na poslovima socijalnog rada sa teritorije cele Srbije.
Ciljevi grupa podrške “Pomoć pomagačima”:
- Prepoznavanje i razumevanje sopstvenih emocionalnih reakcija u radu sa klijetnima/korisnicima usluga,
- Usvajanje i primena individualnih strategija za prevenciju sindroma izgaranja, vikarijske traumatizacije kod pomagača i zamora osećanja,
- Unapređenje mentalnog zdravlja pomagača,
- Lični rast i razvoj,
- Postizanje najbolji interes korisnika/ca sa kojima pomagači profesionalci rade.
Uslugu prilagođavamo u smislu samog programa potrebama konketnih profesionalaca za koje se usluga primenjuje (npr. profesionalci u ratom pogođenim područjima, tokom prirodnih katastrofa, profesionalci koji rade sa decom žrtvama nasilja u porodici, profesionalci u radu sa decom žrtvama seksualnog zlostavljanja i sl.).
Dinamika susreta i metod rada
Osnovni metod rada je iskustvena grupa podrške (radioničarski rad uz korišćenje psihodramskih tehnika), koja je mesto za refleksiju rada sa klijentima i prostor za razmenu, međusobnu podršku i razumevanje, uvide u konkretne situacije, razvoj novih veština, strategije prevladavanja različitih poteškoća u radu, unapređenje sopstvene brige o mentalnom zdravlju, razvoj i redefinisanje profesionalne uloge. Predviđa se rad u manjoj grupi do 8 članova/ica. Grupa je zatvorenog tipa i ograničenog trajanja (najčešće u trajanju od po nekoliko meseci, najčešće 4 meseca kontinuiranog rada). Svaki član grupe se ulaskom u grupu obavezuje na diskreciju i dobronamernost.
Mesto realizacije:
Susreti mogu da se odvijaju uživo i online preko Zoom platforme, kako bi omogućili i pomagačima/cama iz cele Srbije da uzmu učešće u grupi.
Teme koje se najčešće pojavljuju u radu sa pomagačima:
- Emocionalne reakcije pomagača u radu sa korisnicima: strah, bes, anksioznost, depresivne reakcije, osećaj krivice, osećaj bespomoćnosti sl.;
- Sindrom izgaranja i vikarijanska traumatizacija kod pomagača;
- Profesionalne granice;
- Karpmanov dramski trougao: Spasitelj, Žrtva, Progonitelj;
- Kontratransfer pomagača: smetnja ili smernica za unapređenje rada sa korisnicima i mentalnog zdravlja pomagača;
- Komunikacija u službi najboljeg interesa korisnika i pomagača;
- Tehnike brige o sebi i jačanje snaga (rezilijetnosti) pomagača, itd.
Sertifikat:
Udruženje izdaje potvrdu o satima profesionalnog usavršavanja.
Način prijavljivanja:
Ukoliko želite da se prijavite, to možete učiniti putem kontakta sa našeg sajta, telefonom, mejlom ili putem kontakt obrasca. Nakon što se prijavite, možete da očekujete da ćemo Vas kontaktirati putem telefona, kako bismo organizovali prvi razgovor i dalje korake oko pripreme za početak rada grupe.
Voditeljke grupe su članice našeg udruženja.
Brošura Grupe podrške “Mentalno zdravlje pomagača/ica”
“Snaga grupe i kolegijalne podrške”
Utisci članica šta im je ostavilo najjači utisak i bilo najkorisnije iz programa grupe podrške za pomagače (ice) iz sistema socijalne zaštite:
“Prepoznavanje sopstvenih snaga..prijalo mi je kad smo sami sebi upućivali poruke, iskreno nisam verovala da naglas izgovorena misao o sebi koje sam inače svesna ali je ne verbalizujem, može da utiče na promenu u ponašanju.”
“Jako je korisno bilo i identifikovanje stresora i razlikovanje onih stvari na koje možemo da utičemo od onih na koje nemamo uticaj.”
“Situacija koja je ostavila najjaci utisak su razlicite strategije koje članice grupe primenjuju u cilju prevencije burn out-a…zaista sam počela da svoje zdravlje stavljam na prvo mesto”.
“..najkorisnije smatram kreativni pristup, ne opterećivanje teorijom vec učenje kroz praktično iskustvo.”