Najoštrije osuđujemo napad dva muškarca na koleginicu, socijalnu radnicu J. M. iz Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Rakovica, koji se desio juče, 15. avgusta 2022. u jutarnjim časovima, a tokom kojeg je koleginica zadobila povrede glave i nosa.
* * *
Vest o ovome nas je podstakla da sumiramo po ko zna koji put sve probleme sa kojima se suočavamo, te:
Apelujemo na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i druge relevantne institucije i stručna tela da hitno reaguju i pokrenu aktivnosti ka pripremi i donošenju Strategije razvoja socijalne zaštite, kako bi preuzeli odgovornost za preveniranje konačnog i definitivnog raspada sistema socijalne zaštite, koji se dešava aktuelno pred očima stručne javnosti. Poslednja Strategija razvoja socijalne zaštite je doneta za period 2005-2009. godine.
Procenjujemo da reakcija stručne javnosti, ili bolje rečeno, nepostojanje adekvatne reakcije na nemile događaje kao što je jučerašnji, govori najviše o aktuelnoj bespomoćnosti stručne javnosti da izađe na kraj sa problemima i o zaleđenosti celokupne stručne javnosti (akademske, dela praktičara i političara), kao o traumatskoj reakciji na sve ono što nam se dešavalo poslednjih decenija. Što se, nažalost, uklapa u aktuelan društveno-politički kontekst.
Strategija razvoja socijalne zaštite bi pokrenula/probudila, razmrdala i usmerila i ka aktivnostima neophodnog osiguranja bezbednosti stručnih radnika u ustanovama i organizacijama socijalne zaštite, ali i druge aktivnosti kao što su unapređenje komunikacije ustanova, organizacija i udruženja građana sa korisnicima/cama usluga (PR službe, tv i radio emisije, pozitivne kampanje, primeri dobre prakse, kampanje protiv senzacionalističkog praćenja tema iz socijalne zaštite, unapređenje saradnje sa medijima, korišćenje različitih drugih alatki kao što su ulične akcije i približavanje građanima, izlazak iz kancelarija itd.), pokretanje aktivnosti u zajednici, uspostavljanje standarda o broju slučajeva koje voditelju slučaja u centrima za socijalni rad mogu da vode u jednom momentu (u odnosu na različite kriterijume, složenost slučaja i sl.), uspostavljanje kontinuiranog sistema psiho-socijalne podrške za očuvanje mentalnog zdravlja pomagača i refleksivnu praksu, unapređenje i proširenje lepeze usluga socijalne zaštite, te podsticanje kritičke svesti kod pomagača da se suprotstavljaju nepravičnim politikama i praksama, i zastupaju svoje korisnike, a onda i za svoj položaj itd.
Pored sve češćih napada na pomagače i sve češće situacije ugrožavanja bezbednosti, brojni su i drugi problemi sa kojima se susreću pomagači iz različitih sektora i ustanova i organizacija, a nepostojanje strategije prevazilaženja istih utiče na sve lošije stanje u socijalnoj zaštiti, kako za građane tako i za pomagače. O svemu tome smo pisali u “Preporukama za unapređenje sistema socijalne zaštite iz ugla pomagača i građana”, koju možete da pročitate ovde.
Dokument “Analiza sigurnosti i bezbednosti stručnih radnika u centrima za socijalnih rad”, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2019. godine opisuje sledeće:
“Stalna izloženost različitim tipovima stresa neretko rezultira ugroženošću sigurnosti i bezbednosti zaposlenih u centrima za socijalni rad. Stručni radnici u centrima za socijalni rad suočavaju se sa najmanje tri tipa stresa koji ugrožavaju njihovo profesionalno delovanje. Prvi tip je povezan sa traumom koju nosi korisnik, sa kojom se izvršioci poslova-stručni radnici u CSR suočavaju jer na njoj neposredno rade. Drugi tip stresa je specifična lična reakcija stručnog radnika koji radi na traumi korisnika, koji je izložen njenom kontinuiranom delovanju, bez prilike da je obradi i koju posledično pretvara u sopstveni traumatski doživljaj. Treći tip stresa sa kojim se stručni radnici u centrima za socijalni rad suočavaju je direktna pretnja, i/ili čak otvorena agresija korisnika, koja kod stručnih radnika centara za socijalni rad izaziva strah i zabrinutost. Kontinuirano izlaganje stresnim doživljavanjima ima efekat stvaranja traume i traumatizovanog funkcionisanja. Ovo posledično otvara pitanje kvaliteta stručnog rada i zaštite stručnih radnika od uticaja sva tri (kontinuirana) tipa stresa i otvara pitanje problema sigurnosti i bezbednosti na radu.”
Da podsetimo da se u istraživanju “Pomagači i građani na istoj strani,” (2021.) preko 60% ispitanih pomagača izjasnilo da nema obezbeđenu kontinuiranu psiho-socijalnu podršku i da svedočimo kroz naše grupe podrške i edukacije za pomagače da je sve ugroženije mentalno zdravlje pomagača. (Preporuke)
Poseban problem je smanjenje broja zaposlenih, a povećanje broja korisnika usluga i prava socijalne zaštite:
“U periodu 2012-2019. godine broj korisnika usluga centara za socijalni rad (dalje: CSR) u Srbiji se povećao za 14,7%, a problemi, a potrebe su se usložile. Sa druge strane, smanjuju se resursi da se na te potrebe efikasno i blagovremeno odgovori (neke usluge kao što je Porodični saradnik za intenzivni rad sa porodicama u krizi, prestale su sa radom,jer je ukinuto finansiranje ove usluge koja je inače kompleksa, ali jako važna. Više o usluzi na ovom LINKU). U odnosu na 2014. godinu ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u 2020. godini manji je za 18%”
Dakle, podaci i analize postoje i prikazuju realno stanje i potrebe i građana i pomagača iz sistema socijalne zaštite. Potrebno nam je umrežavanje i ujedinjenje snaga svih aktera i kritička svest prema aktuelnim politikama i praksama (što je jedna od osnovnih principa socijalnog rada), bez čega ostajemo tu gde jesmo. Svakako i aktivan odnos prema sistemu u kom radimo svih, ne samo donosioca odluka, nego i akademije, praktičara, studenata.
Još jednom šaljemo veliku podršku koleginici, kao i svim pomagačima i građanima koji koriste usluge socijalne zaštite, i apelujemo na donošenje Strategije razvoja socijalne zaštite, krajnje je vreme nakon 13 godina!
Udruženje “Sociativa”